Kada se blizi deciji rodjendan, nastaje euforija u kuci.
Mame provode dane razmenjujuci iskustva sa prijateljicama gde su slavile,
kako...satima gledaju razne igraonice uz dilemu po kojim kriterijumima bi
trebalo napraviti pravi izbor. E kada konacno pronadju igraonicu, odgovara im
cena, ali saznaju da nema parking...I tako u nedogled.
U redu, nasle su igraonicu koja zadovoljava ocekivane klasne
standarde.
Biraju odecu za sebe, opet danma...ne moze bas biti svecana,
ipak su tu mala deca, torta i hrana svuda...Opet nije bas prikladna ni
trenerka. Dobro, ovde mi vec ponestaje zivaca do odabira prave garderobe.
Biranje garderobe za dete, svecane haljinice koje male
princeze nikada nece obuci vise, ili odela za decake.
Pocinje...dolaze gosti, ljubakaju decu, daju poklone, sedaju
u odvojeni deo. Deca su u delu za igranje koji po meni izgleda malo lepse od
nekog zatvora, sa nepoznatim devojkama koje u vecini slucajeva nemaju bilo
kakvu strucnu spremu za rad sa decom. Roditelji caskaju, vise zvanicno jer je
trend pozvati celu grupu iz vrtica ili razreda. Sluze se hranom, picem.. Zene
gledaju haljine, koja se lepse obukla da imaju temu uz jutarnju kaficu. Deca
uglavnom ne jedu, skacu po bezveznim sundjerima, igraju se loptama kojih kod
kuce imaju bezbroj, i gumenim igrackama, u ogradjenom prostoru mrezom. Devojka
zaduzena za njh pokusava da ih animira, eventualno peva neku pesmicu. Malo
starija deca stalno idu do roditelja, zapitkuju ih razne gluposti, roditelji
pokusavaju na krajnje ljubazan nacin da vrate dete u igraonicu. Neko unajmi
klovna, meni su jezivi. Torta, duvanje svecica, i kuci. Dva sata druzenja je
rezultat one iscrpne pripreme i poprilicne sume novca.
Kada sam ja bila dete rodjendani su izgledali tako sto su
zvali uzu rodbinu i decu sa kojom se JA IGRAM! Ne ljude iz kurtoazije cija su
to deca, vec obicni drugari iz ulice, sa cijim roditeljima moji i ne moraju da
se druze, no ja sam ih volela. Sedimo u sobi prvih deset minuta, pijemo sok iz
plasticnih casa, nakon sto su ispitali svaki cosak sobe izlazimo napolje. U
obicnoj odeci koju smo nosili i prethodnog dana cak. Igramo se nama zabavnih
igara. Fudbal, zmurke, preskacemo vijacu, izmedju dve vatre.... Dok smo bili
manji neko od odraslih je naravno pazio na nas. Kada se nakon nekoliko sati
izigramo i nemamo vise snage, ulazimo u kucu, jedemo obicne sendvice, sokic i
torta. Pevamo pesmice... Odlazimo kuci puni novih dozivljaja, novog iskustva,
srecni, umorni i prljavi... Odrasli? Ne znam, nije bila nasa briga i nismo
prisustvovali razgovorima ostalih. Znam samo jedno: Ove slike su u mojoj
memoriji zive i danas, dala bih puno da mogu da prozivim jos jednom jedan
ovakav nezaboravan dan, jer to smo MI deca zelela.
Posted to Generalna
03/16/2015
Edit
Cesto mozemo da naidjemo na tekstove
kako se u drzavama bliskog istoka zene bore protiv tamosnjih ekstremnih
kulturoloskih uverenja da su zene masine za radjanje beba. Medjutim kada na
takav clanak otvorite komentare, vidite da u Srbiji muskarci ne misle bas
razlicito. Nailazila sam na komentare: od "Bolje da radjaju, da ne
izumremo, nego da stavljaju silikone..." do komentara da su sebicne lake
zene koje i nisu za majke. Sokirana sam. U svakoj drzavi postoje razliciti
tipovi ljudi, no to ipak ne daje za pravo suprotnom polu da komentarise na tako
prost nacin. Statistika kaze da u nasoj zemlji 50 000 dece dobija umanjenu
alimentaciju ili je ne dobija uopste,a 100 000 dece ne vidja svoje oceve.
Kada zena ode na razgovor za posao u
privatnom sektoru na vecini mesta dobije upitnik koji sadrzi podatke mogu reci
o intimi, da li je udata, da li planira decu, da li ih ima itd...
Losu materijalnu situaciju da ne
spominjem.
Korupcija u porodilistima je na vrhu.
Muskarci koji pomazu svojim
partnerkama su jos uvek u Srbiji manjina,velika manjina.
Mogla bih da nabrajam cele nedelje
razloge za pad nataliteta.No to nije tema.
Uostalom da li neko ima prava da
namece zeni radjanje uz izgovor pada nataliteta? Zar se mi ne razlikujemo od
zivotinja po tome sto imamo kognitivne i apstraktne funkcije? Zivotinje slede
instikte, a ljudi koriste mozak.
Cesto cujem kako su devojke pod
pritiskom okoline i porodice, jer im kuca bioloski sat i vec treba da radjaju,
ali one to nezele! Tu nastaje problem, drustvo ih odbacuje a neretko i
porodica, ne mogu da shvate kako to one nemaju zelju da produze vrstu?!
Nismo svi isti, i mislim da treba
ostaviti svakom coveku izbor. Treba ziveti srecno, za nekoga je to karijera,
putovanja, samoca, za druge porodica. U nasem drustvu je problem shvatanja i
prihvatanja razlicitosti. Ukoliko neko ne zivi po ustaljenoj semi koju je
nametnulo drustvo odmah ga odbacuju.
Zar nije postenije kada neko prizna
da nije za decu? Da je vise toliko samosvesnih ljudi o licnim sposobnostima,
zeljama i prioritetima, bilo bi manje dece po domovima, drustvo bi bilo
zdravije.
Dragi muskarci kada pocnete da
prihvatate istu kolicinu obaveza i odgovornosti kao zene mozda i shvatite
koliko je majcinstvo "lak" posao. U Srbiji 95 % dece pripadne majci
nakon razvoda u Evropi taj broj varira od 40 do 55 %. Da li nam to govori
nesto?
Zene nisu zivotinje, ni masine za
radjanje, svaka treba da odluci za sebe. Treba se odupreti stereotipima, i
ziveti SVOJ zivot a ne TUDJI.
Posted to Generalna
03/13/2015
Edit
Setate ulicom sami....mozda ste tako izabrali, a mozda vam
je nametnuto. Medjutim, nailazite na grupu ljudi, i mozda jedan od njih, ili
cak svi osecaju nesto sto je suprotno vasem trenutnom fizickom
stanju-usamljenost. Usamljen moze biti covek u svakom trenutku, i na bilo kom
mestu.
Samoca...Viktor Igo je poredio sa putem ka paklu. Da li je
to tako ili licna percepcija svara nacin na koji cemo je doziveti. Svakodnevno
mozda slusate ispovesti bliznjih ljudi da ih je strah samoce, pogotovo u
starosti. Drugarica se jada kako nema decka, godine prolaze, ko ce joj dodati
casu vode? Ko ce joj kupiti hleb? Pomoci da ustane iz kreveta? Krajem godine
verovatno najgori period dolazi, praznici, gledate kako se srecni parovi ljube,
roditelji drze ruke za decu, sestra i brat idu u kupovinu....
Ne brinite! Ovo je samo jedan nacin na koji mozete da
percepirate samocu. Zasto bi je dozivljavali tako crno, i pustili da vas
okupira mrak i odvede u depresiju? Ostanite namerno sami i kada imate gro
ponuda za zabavu, sednite, ugasite svetlo, pustite tihu muziku, i uzivajte uz
omiljeno pice. Hm mozda se prvi put nista znacajno nece dogoditi, osim sto cete
pomisliti da vam je dosadno, i zasto vam je to trebalo.
Medjutim, vec drugi put, pocece da naviru slike, secanja,
misli... Seticete se ljudi koji su prosli kroz vas zivot, oni kojih vise nema,
koji nisu na ovom svetu, onih koji su vas razocarali, izdali ili voleli. Onih
koji vas vole. Onih koje volite.
Sledeci put cete pored slike dobiti i tekst. Mozda ko sam ja
zapravo? Sta su mi svi oni znacili? Gde sam pogresio? Gde sam uspeo? Sta da
promenim? Da li zivim kako bih zaista zeeleo? Da li sam srecan? Sta sam od
snova ostvario? Da li e zadovoljava posao? Partner? Umesto odgovora negde cete
zaplakati, negde se nasmejati. U svakom slucaju upoznacete sebe.
Upalite svetlo, pogledajte se u ogledalo i recite: Samoca je
divna, prosvetljuje, cisti misli i rasplinje dusu. Zbog cega se ljudi plase
samoce? Plase se sebe, svojih demona. Evo utehe: kada konacno upoznate svoje
demone, moci cete da se suocite sa njima, da im se mozda po prvi put
suprotstavite. Strah ce nestati, postacete otvoreni, samouvereni i jaci. Licno
sam iskusila.
Na kraju bih dodala: Covek se sam radja i sam umire. Ono od
cega se ne moze pobeci, ne smemo ga se plasiti.
Posted to Generalna
03/13/2015
Edit